/Tacit, Germanija; Agrikola; Razgovor o govornicima, Rad, Beograd, 1969. Obrada teksta: kolektiv TCL./

★

„Taj narod koji je živeo raštrkano i bio nepsimen, bio je uprkos tome ratoboran. Da bi ih naučio na mir i red, on (Agrikola) je davao državnu pomoć da se grade hramovi, tržnice i kuće. Pri tome je podsticao pojedince, hvaleći preduzimljive i kudeći lene. Umesto da primenjuje prinudu, on je podsticao među njima utakmicu za počasti. Osim toga, pružao je obrazovanje sinovima poglavara, dajući prednost prirodnoj obdarenosti Brita nasuport radinosti Gala. Tako je ovaj narod, koji je do nedavna prezirao latinski jezik, zaželeo da uči retoriku. Zatim, naš način odevanja postao je cenjen među njima; toge postadoše uobičajene. Postepeno, Brite je zaveo demoralizatorski uticaj raskoši: kolonade, javna kupatila i otmeni prijemi. Prostodušni su to nazivali civilizacijom – u stvari, to je bio vid imperijalističke dominacije.“

Tacitus, De vita et moribus Iulii Agricolae liber, pogl. 21.

(Tacit je inače bio zet Agrikole, guvernera Britanije.)