Protiv obožavanja knjiga | TC linija
Teorija i Istorija

Protiv obožavanja knjiga

/Mao Ce Tung, Suprotstaviti se obožavanju knjiga, Izabrana dela Mao Ce Tunga. Prevedeno sa Marxist Internet Archive. Prevod TCL./

Predgovor

Ovo je stari članak napisan u doba borbe protiv dogmatizma u redovima Crvene armije. U to vreme nismo koristili termin Chiao-t’iao-chu-i (dogmatizam) već Pen-pen-Chu-I (obožavanje knjiga). Tekst je napisan otprilike u proleće 1930. Prošlo je 30 godina od kad sam ga pročitao. U januaru 1961., iznenada sam ga pronašao u Centralnom Muzeju Revolucije.  U Centralni Muzej Revolucije  je dospeo iz komiteta okruga Fukien Lung Yen. Čitajući ga, smatram da i dalje ima izvesnu korist, tako da sam odštampao dobar broj primeraka kao referencu za drugove.

11. marta 1961.

I Bez istraživanja nema se prava na govor

Ako niste istražili problem biće vam oduzeto pravo da govorite o njemu. Nije li to isuviše grubo? Ni najmanje. Kada niste ispitali problem, sadašnje činjenice i njihovu prošlu istoriju, i ne znate ništa o njegovim suštinskim stvarima, šta god da imate da kažete o njemu će nesumnjivo biti besmislica. Pričanjem besmislica problemi se ne rešavaju, kao što svako zna, pa zašto je onda nepravedno da vam bude oduzeto pravo na govor? Dosta drugova stalno zatvara svoje oči i priča besmislice, i za jednog komunistu je to sramotno. Kako jedan komunista može da zatvara svoje oči i priča besmislice?

Neće moći tako!

Neće moći tako!

Morate istražiti!

Ne smete pričati besmislice!

II Istražiti problem je rešiti ga

Ne možete da rešite problem? Pa, prionite i istražite sadašnje činjenice i njihovu prošlu istoriju! Kada budete istražili problem potpuno, znaćete kako da ga rešite. Zaključci neizostavno dolaze posle istraživanja, a ne pre. Samo tikvan razbija glavu sam ili zajedno u grupi, da „pronađe rešenje“ ili „razvije ideju“ bez ikakvog istraživanja. Mora da se naglasi da ovo nikako ne može da dovede ni do kakvog delotvornog rešenja ili ikakve dobre ideje. Drugim rečima on će nesumnjivo doći do pogrešnog rešenja i pogrešne ideje.

Nemali broj drugova koji se bave inspekcijskim radom, kao i gerilske vođe i kadrovi odskora u službi, koji vole da daju političke izjave čim dospeju na poziciju i koji se razmeću, kritikujući ovo i osuđujući ono kada je sve ono što su videli samo površina stvari ili manji detalji. Takav čisto subjektivan besmislen govor je zaista vredan prezrenja. Takvi ljudi će sigurno zabrljati, izgubiti pozdanje masa i pokazati se nesposobnima da reše bilo koji problem uopšte.

Kada naiđu na teške probleme, neveliki broj ljudi na rukovodećim pozicijama naprosto uzdahne a da nisu sposobni da ih reše. Oni izgube strpljenje i traže da budu premešteni po osnovu da „nisu sposobni i da ne mogu da odrade posao“. Ovo su reči kukavica. Ma samo skočite na noge lagane, obiđite svaki odsek pod vašom komandom i „raspitajte se oko svega“1 kao što je Konfučje radio, i onda ćete moći da rešite problem, ma koliko da je mala vaša sposobnost; jer iako vam glava može biti prazna pre nego što izađete kroz vrata, neće više biti prazna kada se vratite već će sadržati raznorazni materijal potreban za rešavanje problema, a tako se problemi rešavaju. Morate li da izađete kroz vrata? Ne nužno. Možete sazvati sastanak za utvrđivanje činjenica od ljudi upoznatih sa situacijom kako bi došli do izvora toga što zovete teškim problemom i saznali kako stvar stoji sada, i onda će biti lako da rešite težak problem.

Istraživanje se može uporediti sa dugim mesecima trudnoće, a rešavanje problema sa danom rođenja. Istražiti problem, zaista, je rešiti ga.

III Suprotstaviti se obožavanju knjiga

Šta god da je napisano u knjizi je ispravno – takav je mentalitet kulturno zaostalih kineskih seljaka. Začudo, unutar komunističke partije ima ljudi koji uvek u diskusiji kažu:

„Pokaži mi gde je to napisano u knjizi“. Kada kažemo da je direktiva višeg organa ispravna, to nije samo zbog toga što dolazi od „višeg organa vođstva“ već zato što su njeni sadržaji u skladu sa objektivnim i subjektivnim okolnostima borbe i odgovaraju njenim zahtevima. Pogrešno je zauzeti formalistički stav i slepo izvršavati direktive bez raspravljanja i njihovog pretresanja u svetlu stvarnih uslova samo zato što dolaze od višeg organa. Šteta koja je učinjena od strane ovog formalizma je ta koja objašnjava zašto se linija i taktika partije ne ukorenjuju dublje među masama. Izvršiti direktivu višeg organa slepo, i naizgled bez ikakavog neslaganja, ne znači izvršiti je već je najveštiji oblik supostavljanja njoj i njenog sabotiranja.

Metod izučavanja društvenih nauka samo iz knjiga je takođe veoma opasan i može čak nekoga navesti na put kontrarevolucije. Jasan dokaz ovoga je dat činjenicom da su se čitave gomile kineskih komunista koji su se ograničili samo na knjige u njihovom izučavanju društvenih nauka pretvorili u kontrarevolucionare. Kada kažemo da je marksizam ispravan, to sigurno nije zbog toga što je Marks bio „prorok“ već zato što se njegova teorija pokazala ispravnom u našoj praksi i u našoj borbi. Marksizam nam je potreban u našoj borbi. U našem prihvаtanaju ove teorije takve formalizacije mističnih pojmova poput „proročanstva“ nikada nam nisu pale na pamet. Mnogi koji su čitali marksističke knjige postali su odmetnici od revolucije, dok nepismeni radnici često shvataju suštinu marksizma veoma dobro. Naravno da trebamo da proučavamo marksističke knjige, ali ovakvo proučavanje mora biti povezano sa stvarnim uslovima naše zemlje. Knjige su nam potrebne, ali moramo prevazići obožavanje knjiga, koje je odvojeno od stvarne situacije.

Kako možemo prevazići obožavanje knjiga? Jedini način je istraživanje stvarne situacije.

IV Bez istraživanja stvarne situacije, doći će do idealističke procene klasnih snaga i idealističkog vođstva u radu, što će rezultirati pučizmom ili oportunizmom

Sumnjate li u ovakav zaključak? Činjenice će vas naterati da ga prihvatite. Samo probajte i procenite političku situaciju ili rukovodite borbom bez ikakvog istraživanja, i videćete da li je ili ne takva procena ili vođstvo neosnovano i idealističko i da li će ili ne dovesti do oportunističkih i pučističkih dela. Naravno da hoće. Ovo nije zbog neuspeha da se naprave pažljivi planovi već zbog neuspeha da se određena društvena situacija izuči pažljivo pre planiranja, kao što se često dešava sa gerilskim jedinicama Crvene armije. Oficiri Li Kuei2 tipa ne diskriminišu kada kažnjavaju ljude zbog prestupa. Kao posledica, prestupnici osećaju da se prema njima postupalo nepravično, mnoge rasprave izbijaju, i vođe gube prestiž. Ne dešava li se ovo često u Crvenoj armiji?

Moramo iskoreniti idealizam i čuvati se od svih oportunističkih i pučističkih grešaka pre nego što možemo uspeti da pridobijemo mase i porazimo neprijatelja. Jedini način da iskorenimo idealizam je da uložimo napor i istražimo stvarnu situaciju.

V Cilj društvenog i ekonomskog istraživanja je doći do ispravne procene klasnih snaga i onda formulistati ispravnu taktiku za borbu

Ovo je naš odgovor na pitanje: Zašto moramo istražiti društvene i ekonomske uslove? U skladu s tim, predmet našeg istraživanja su sve društvene klase a ne fragmentarni društveni fenomeni. Od skora, drugovi iz Četvrte armije Crvene armije su uglavnom posvetili pažnju radu istraživanja3, ali metod koji mnogi od njih upotrebljavaju je pogrešan. Ishodi njihovog istraživanja su prema tome trivijalni kao računi piljara, i liče na mnoge čudne priče koje seoski klipan čuje kada dođe u neko mesto, ili su nalik dalekom pogledu naseljenog grada sa visoke planine. Ovakav način istraživanja je od male koristi i ne može da postigne našu glavnu svrhu. Naša glavna svrha je da saznamo političku i ekonomsku situaciju raznih društvenih klasa. Ishod našeg istraživanja treba da bude slika sadašnje situacije svake od klasa ponaosob i usponi i padovi njihovog razvoja. Na primer, kada istražujemo sastav seljaštva, ne samo da moramo da znamo broj seljaka koji su vlasnici, seljaka koji su delimični vlasnici i seljaka zakupaca, koji se razlikuju prema zakupnim odnosima, već naročito moramo da znamo broj bogatih seljaka, srednjih seljaka i siromašnih seljaka, koji se razlikuju po svojoj klasi ili sloju. Kada istražujemo sastav trgovaca, ne samo da moramo da znamo broj u svakoj trgovini, poput žita, odeće, medicinskih biljaka, itd., već naročito moramo da znamo broj malih trgovaca, srednjih trgovaca i velikih trgovaca. Ne samo da moramo da istražimo stanje svake razmene, već naročito klasne odnose unutar njih. Naš glavni metod istraživanja mora biti seciranje različitih društvenih klasa, čega bi kranja svrha bila da razumemo njihove odnose, da dođemo do ispravne procene klasnih snaga i onda da formulišemo ispravnu taktiku za borbu, određujući koje klase čine glavnu snagu u revolucionarnoj borbi, koje klase imamo da pridobijemo kao saveznike i koje klase imamo da zbacimo. Ovo je naša jedina svrha.

Koje su društvene klase koje zahtevaju istraživanje?

To su: industrijski proleterijat, zanatski radnici, zemljoradnici, siromašni seljaci, gradska sirotinja, lumpen-proleterijat, majstori zanatlije, mali trgovci, srednji seljaci, bogati seljaci, zemljoposednici, trgovačka buržoazija, industrijska buržoazija.

U našem istraživanju treba da posvetimo pažnju svim ovim klasama i slojevima. Samo su industrijski proleterijat i industrijska buržoazija odsutni u oblastima u kojima sada radimo i stalno nailazimo na druge. Naša taktika borbe je taktika u odnosu na sve ove klase i slojeve.

Drugi veliki nedostatak u našim prošlim istraživanjima bio je veliki naglasak na selu nauštrb gradova, tako da je mnogo naših drugova bilo maglovito oko naših taktika prema gradskoj sirotinji i trgovačkoj buržoaziji. Razvitak borbe nam je omogućio da napustimo planine za ravnice.4 Sišli smo fizički, ali smo još u planinama mentalno. Moramo da razumemo gradove dobro kao i sela, ili nećemo biti sposobni da odgovorimo na potrebe revolucionarne borbe.

VI Pobeda u revolucionarnoj borbi Kine zavisiće od shvatanja kineskih drugova kineskih uslova

Cilj naše borbe je dostizanje socijalizma kroz stadijum demokratije. U ovom zadatku, prvi korak je dovrštiti demokratsku revoluciju pridobijanjem većine radničke klase i podizanje seljačkih masa i urbane sirotinje u cilju svrgavanja posedničke klase, imperijalizma i Kumitang režima. Sledeći korak je sprovođenje socijalističke revolucije, koja će slediti razvoj ove borbe. Ispunjenje ovog velikog reovlucionarnog zadatka nije jednostavan i lak posao i zavisićemo potpuno od ispravne i čvrste taktike od strane proleterske partije. Ako su njene taktike borbe pogrešne, ili neodlučne i kolebljive revolucija će sigurno pretrpteti privremeni poraz. Mora se imati na umu da buržoaske partije, takođe, stalno raspravljaju o taktici borbe. Oni razmatraju kako da šire reformističke uticaje među radničkom klasu tako da je zavedu i okrenu od vođstva Komunstičke partije, kako da navedu da bogati seljaci uguše ustanke siromašnih seljaka i kako da organizuju gangstere da suzbiju revolucionarne borbe. U situaciji gde klasna borba postaje akutna i vodi se izbliza, proleterijat za svoju pobedu mora sasvim da zavisi od ispravne i čvrste taktike borbe naše partije, Komunstičke partije. Ispravna i postojna taktika borbe Komunističke partije ne može ni pod kojim uslovima da bude sačinjena od strane nekolicine ljudi koji sede u kancelariji, ona se pojavljuje u toku masovne borbe, to jest, kroz stvarno iskustvo. Prema tome, stalno moramo da izučavamo društvene uslove i da izvodimo praktična istraživanja. Oni drugovi koji su nesavitljivi, konzervativni, formalistički i neosnovano optimistički misle da su trenutne taktike borbe savršene, da „knjiga dokumenata“5 Šestog Nacionalnog Kongresa Partije garantuje trajnu pobedu i da se može pobediti samo sledeći ustanovljene metode. Ove ideje su potpuno pogrešne i nemaju ništa zajedničko sa idejom da komunsti treba da načine nove povoljne situacije kroz borbu; one predstavljaju čisto konzervativnu liniju. Ukoliko se ona potpuno ne odbaci, ova linija će uzrokovati velike gubitke revoluciji i nauditi samim ovim drugovima. Sigurno ima drugova u našoj Crvenoj armiji koji su zadovoljni da ostave stvari onakve kakvima jesu, koji ne traže da razumeju išta potpuno i koji su neosnovano optimistični, i koji šire grešku da je „to proletersko“. Oni jedu svoj obrok i sede dremajući u svojim kancelarijama ceo dan bez da su makli jedan pedalj među mase kako bi istraživali. Kad god da otvore svoja usta, od njihovih fraza ljudima je muka. Da bismo probudili ove drugove moramo povisiti svoje glasove i uzviknuti:

Menjajte vaše konzervativne ideje bez odlaganja!

Zamenite ih progresivnim i militantnim komunističkim idejama!

Upustite se u borbu!

Idite među mase i istražite činjenice!

VII Tehnika istraživanja

1. Sazivajte sastanke na kojima utvrđujete činjenice i sprovodite istraživanje kroz diskusiju.

Ovo je jedini način da se približite istini, jedini način da izvučete zaključke. Lako je načiniti greške ako ne sazivate sastanke za utvrđivanje činjenica kroz diskusiju, već prosto zavisite od jednog pojedinca koji vam priča svoja iskustva. Ne možete nikako izvesti više ili manje tačne zaključke na takvim sastancima ako uzgredno postavljate pitanja umesto da postaljate ključna pitanja za diskusiju.

2. Kakvi ljudi treba da prisustvuju ovakvim sastancima za utvrđivanje činjenica?

To treba da budu ljudi dobro upoznati sa društvenim i ekonomskim uslovima. Što se godina tiče, stariji ljudi su najbolji, zato što su bogati u iskustvu i ne samo da znaju šta se dešava već i shvataju uzroke i posledice. Mladi ljudi sa iskustvom u borbi takođe treba da budu uključeni, zato što imaju progresivne ideje i oštre oči. Što se tiče zanimanja, treba da bude radnika, seljaka, trgovaca, intelektualaca, i povremeno vojnika, a ponekad čak i skitnica. Naravno, kada se određena tema razmatra, oni koji nemaju nikakve veze s njom ne treba da budu prisutni. Na primer, radnici, seljaci i studenti ne treba da budu pristuni kada je trgovina tema istraživanja.

3. Šta je bolje, veliki sastanak na kome se utvrđuju činjenice ili mali?

To zavisi od sposobnosti istraživača da sprovede sastanak. Ako je dobar u tome, sastanak od tuce ili dvadeset ljudi se može sazvati. Veliki sastanak ima svoje prednosti: od odgovora dobijate prilično tačnu statistiku (npr. saznavanje postotka siromašnih seljaka, u totalnoj seljačkoj populaciji) i prilično ispravne zaključke (npr. saznajete da li je jednaka ili različita podela zemlje bolja). Naravno, on ima svoje nedostatke takođe: ako niste vešti u sprovođenju sastanaka, biće teško održati red. Tako da broj ljudi koji prisustvuju sastanku zavisi od sposobnosti istraživača. Međutim, minimum je tri, ili će informacija tako dobijena biti isuviše ograničena da odgovara stvarnoj situaciji.

4. Pripremite detaljni okvir za istraživanje

Detaljni okvir se treba pripremiti unapred, i istraživač treba da postavlja pitanja prema okviru, gde oni koji su prisutni na sastanku daju svoje odgovore. Bilo koje tačke koje su nejasne ili sumnjive treba da budu stavljene na diskusiju. Detaljni okvir treba da uključuje glavne teme i podnaslove i takođe detaljne stavke. Na primer, pričanje o trgovini kao glavnom predmetu, može imati takve podnaslove kao tkanina, žito, druge potrebštine i medicinske biljke; opet, pod tkaninom, mogu biti takve detaljne stavke kao pamučno platno, domaća tkanina, svila i saten.

5. Lično učestvovanje

Svako sa odgovornošću za davanje vođstva – od predsedavajućeg gradske opštine do predsedavajućeg centralne vlade, od vođe odreda do vrhovnog komandanta, od sekretara partijske grane do generalnog sekretara – mora lično da sprovodi istraživanje u određene društvene i ekonomske uslove i da se ne oslanja samo na čitanje izveštaja. Jer istraživanje i čitanje izveštaja su dve različite stvari.

6. Duboko ispitujte

Svako ko je nov u radu istraživanja treba da načini jedno ili dva temeljna istraživanja kako bi dobio potpuno znanje određene oblasti (recimo, nekog sela ili grada) određenog problema (recimo, problema žita ili valute). Dubokim ispitivanjem u određenu oblast ili problem buduća će istraživanja drugih oblasti ili problema biti lakša.

Fusnote:

1. Videti „Konfučijanske Analekte“, Knjigu III, „Pa Yi“: „Kada je Konfučije ušao u hram predaka raspitivao se oko svega“.

2. Li Kuei bio je heroj iz poznatog kineskog romana Šui Hu Čan” (Heroji ritova”) koji opisuje seljački rat koji se desio krajem severne Sing Dintastije (960- 1127). On je bio prost, otvoren i veoma lojalan revolucionarnoj stvari seljaka, ali sirov i netaktičan.

3. Drug Mao Cedung je uvek stavljao veliki naglasak na istraživanje smatrajući društveno istraživanje najvažnijim zadatkom i osnovom za određivanje politike u radu vođstva. Rad istraživanja je postepeno razvijan u Četvrtoj armiji Crvene armije na inicijativu druga Mao Cedunga. On je utvrdio da društveno istraživanje treba da bude redovni deo rada, a Političko odeljenje Četvrte armije Crvene armije je pripremilo detaljne formulare koji pokrivaju takve stavke kao što su stanje masovne borbe, stanje reakcionara, ekonomski život ljudi i iznos zemljišta u vlasništvu svake klase u seoskim oblastima. Gde god da je Crvena armija išla, prvo se upoznala sa klasnom situacijom na terenu i onda formulisala slogane koji odgovaraju potrebama masa.

4. Ovde su „planine“ Čingkang planinska oblast duž granica provincija Điangši i Hunan; „ravnice“ su one u južnom Điangšiju i zapadnom Fukijenu. U Januaru 1929, drug Mao Cedung predvodio je glavninu Četvrte armije Crvene armije niz planine Čingkang do južnog Đianšija i zapadnog Fukijena da bi ustanovio dve velike revolucionarne baze.

5. „Knjiga dokumenata“ se sastojala od rezolucija ustanovljenih na Šestom nacionalnom kongresu Komunističke partije Kine u julu 1928, uključujući i političku rezoliciju i rezoluciju o seljačkom pitanju, o pitanju zemlje, organizaciji političke moći, itd. Rano tokom 1929. Komitet fronta Četvrte armije izdao je ove rezolucije u obliku knjige za distribuciju organizacijama Partije u Crvenoj armiji i lokalnim partijskim organizacijama.

Za sve komentare, sugestije i predloge možete nas kontaktirati na mejl adresu info [at] tclinija.net.