Aktuelno

Protiv liberalizma

Nepoznat autor. Sekretar Mao. 1969

U momentu kada je razdvajanje marksističkih od liberalnih principa opet nasušno pitanje naših pozicija, objavljujemo ovaj tekst sekretara Maoa koji je još tada pravilno uvideo opasnost od mešanja pozicija naučnog socijalizma sa pozicijama liberalnog spontanizma. Ovaj kratak tekst treba svima nama da služi kao orijentir što je češće moguće da bismo što ređe izneveravali sebe kao ljude i kao komuniste.

/Mao Ce Tung, Kineska Revolucija, Vuk Karadžić, Beograd, 1968./

Mi smo za aktivnu ideološku borbu, pošto je ona oružje pomoću koga se postiže zbijanje redova u partiji i u drugim revolucionarnim organizacijama, oružje koje obezbeđuje njihovu borbenu sposobnost. Svaki komunist, svaki revolucionar treba da se koristi tim oružjem.

Liberalizam, međutim odbacuje ideološku borbu i stoji na pozicijama bezprincipijelnog mira. To stvara mlitav, malograđanski stil rada koji dovodi pojedine partijske ćelije i pojedine članove Partije i druge revolucionarne organizacije do političkog mrtvila.

Liberalizam se ispoljava u različitim oblicima:

  1. Potpuno ti je jasno da čovek radi nepravilno, ali samo zato što ti je poznanik, zemljak, školski ili inače dobar drug, drag čovek, stari kolega ili potčinjeni, ti s njim ne vodiš principijelnu borbu, nego mu dopuštaš da radi i dalje u tom pravcu, samo da bi sačuvao mir i prijateljstvo; ili ga malo i izgrdiš, ali pitanje ne rešiš do kraja zarad ostanka u dobrim odnosima. To nanosi štetu i čitavom kolektivu i toj ličnosti.

  2. Ti sebi dopuštaš neodgovornu kritiku iza leđa, ali ne postaviš smelo pitanje pred organizacijom; ne govoriš u lice, nego pričaš iza leđa, na konferencijama ćutiš, a posle konferencije brbljaš. U tvojoj svesti umesto principa kolektivnosti vlada liberalna raspuštenost.

  3. Ako se stvar ne tiče tebe lično, ti se trudiš da se što više od nje držiš po strani; iako dobro znaš da ljudi nemaju pravo, smatraš da je bolje govoriti što manje; mudar se, kažu, čuva od zla, samo da ne bi i sam pogrešio.

  4. Ne slušaš direktive i svoje lično mišljenje stavljaš iznad svega; hoćeš da se organizacija brine o tebi, ali ne želiš da priznaš disciplinu organizacije.

  5. Ne vodiš borbu protiv pogrešnih shvatanja, ne osporavaš ih u interesu solidarnosti, u interesu progresa i organizacije rada, nego se baviš ličnim napadima, svađama, ličnim obračunavanjima, gledaš da se osvetiš.

  6. Slušaš pogrešna rasuđivanja, ali se ne upuštaš u diskusiju; štaviše, čuješ i kontrarevolucionarne razgovore pa ih ne saopštavaš, nego se prema njima držiš ravnodušno, kao da se ništa nije ni dogodilo.

  7. Ne baviš se propagandom i agitacijom u masama, ne istupaš, ne upoznaješ se sa situacijom, ne interesuješ se, ne tiču te se nasušni interesi građana, prema svemu si ravnodušan. Zaboravljaš da si član Komunističke partije i spuštaš se na nivo običnog građanina.

  8. Vidiš postupke koji štete interesima masa, ali ih ne ometaš, ne ubeđuješ, ne prekidaš, ne objašnjavaš, nego ih podnosiš, gledaš na njih kroz prste.

  9. Prema radu se odnosiš neozbiljno, radiš bez određenog plana, bez određenog pravca, murdariš, sve s brda s dola, prošao je dan – hvala bogu.

  10. Smatrajući sebe za zaslužnog revolucionara, ti se razmećeš svojim stažom, ali krupnije zadatke ne umeš da izvršiš, a male nećeš da primiš, radiš aljkavo, kako bilo, prema učenju si ravnodušan.

  11. Kad pogrešiš i kada to već uvidiš, još uvek nećeš da to ispraviš i samim tim pokazuješ liberalizam prema samome sebi.

Moglo bi se navesti još primera, ali ovih jedanaest koje smo naveli su glavni.

Sve su to pojave liberalizma.

Liberalizam je u krugu revolucionara krajnje štetan; to je rđa koja nagriza i razbija jedinstvo, koja izaziva slabljenje solidarnosti, pasivnost prema radu i idejnu zbrku. Liberalizam dovodi do toga da se u redovima revolucionara gubi čvrsta organizacija i disciplina, gubi se mogućnost da se dosledno i do kraja sprovodi politička linija, i partijska organizacija odvaja se od masa kojima rukovodi. To je vrlo štetna tendencija.

Izvori liberalizma kriju se u koristoljubivoj, egoističnoj prirodi sitne buržoazije, koja svoje lične interese stavlja ispred svega, a interes revolucije stavlja na drugo mesto. Tako se i rađa liberalizam u ideologiji, politici i organizacionim pitanjima.

Liberali razmatraju postavke marksizma kao apstrakne dogme. Oni su za marksizam, ali ne žele da ga sprovode u život; oni se ne spremaju da zamene svoj liberalizam marksizmom. Oni imaju u rezervi i marksizam i liberalizam: na rečima su marksisti, a na delu – liberali. Za druge – marksizam, za sebe liberalizam. U njihovom prtljagu ima i jednog i drugog, svakom svoje. Tako su udešeni mozgovi kod izvesnih ljudi.

Liberalizam je jedna od manifestacija oportunizma; on je iz osnova suprotan marksizmu. Liberalizam je pasivnost; on objektivno pomaže neprijatelju. Zato će naši neprijatelji uživati, ako se u našoj sredini očuva liberalizam. Takva je priroda liberalizma, i njemu nema mesta u redovima revolucionara.

Prožeti aktivno duhom marksizma, mi moramo savladati liberalizam i njegovu pasivnost. Komunist mora biti iskren, predan i aktivan, interesi revolucije moraju mu biti draži od života, on mora svoje lične interese podrediti interesima revolucije; uvek i svuda on mora braniti istinite principe, neumorno se boriti protiv svih nepravilnih pogleda i postupaka i samim tim jačati kolektivnost u životu partije i vezu partije s masama; on se mora brinuti o interesima partije i masa više nego o interesima pojedinaca, brinuti se više o drugima, nego o sebi. Samo takav čovek dostojan je da se nazove komunistom.

Svi odani, iskreni, aktivni, čvrsti komunisti treba da se okupe zarad borbe protiv liberalističkih tendencija jednog dela članova partija i da postignu da ti ljudi pođu pravilnim putem. To je jedan od zadataka naše borbe na ideološkom frontu.

Za sve komentare, sugestije i predloge možete nas kontaktirati na mejl adresu info [at] tclinija.net.