TC linija | 'linija demarkacije' između materijalizma i ideoloških devijacija - Part 5
Goran Musić

Državno obrazovanje: dostignuća i neuspesi

Aktuelno
Već tokom šezdesetih potpuna birokratizacija Komunističke partije zajedno sa uvođenjem tržišnih elemenata u domaću ekonomiju i vezivanjem za međunarodne finansijske institucije počinje da se odražava na celokupno društvo pa i na obrazovanje. Socijalne razlike se polako ali sigurno uvećavaju. U to vreme nailazimo na embrionske naznake problema koji će par decenija kasnije eksplodiratri u lice naše generacije. Već tada partijski funkcioneri, poput starih buržoaskih porodica, stiču priliku da šalju svoju decu na visoke škole u inostranstvo. Nedostatak primene demokratskih principa unutar partije oslikava se i na ostale institucije u društvu. Svako kritičko mišljenje se obeshrabruje i škole se pretvaraju u dogmatske institucije čiji je zadatak da uniformišu mišljenje i opravdaju novostvoreni sloj birokratije koji je izrastao iz revolucije.
Arhitektura XX veka

Nasleđe moderne

Umetnost
Postmoderno je doba. Stepen slobode delanja arhitekata je povećan, a privid mogućnosti dosezanja novih horizonata neograničen. Postmoderna ideologija, uostalom, zasnovana je na ideji oslobađanja individue. Njen fokus u arhitekturi bio je na rušenju doktrine moderne. Pogođeni su isključivo loši derivati osnovnog učenja. Njen produkt je manje važan od filozofskog polazišta. Opšte posledice su pluralizam različitih životnih stilova i bogatstvo oblika. Na kraju veka dostignuto je „šizofreno stanje“ formalne slobode koja se ogleda u pokušajima da se pobedi kontinuitet, da se uradi dosad neoprobano, da se ode iza horizonta. Možda će neko u budućnosti da se pozabavi uslovljenošću pojave postmoderne arhitekture, filozofije i geografije i jačanja političkog konzervativizma u Evropi. Sloboda nadohvat ruke nije uvek i sloboda sama. Slobodno je ono što je istovremeno i odgovorno prema sebi i prema sredini.
Pavluško Imširović i Žan-Žak Mari

Borba protiv trockizma u KP Jugoslavije

SFRJ i titoističko pitanje
Staljinistička borba protiv trockizma u Kominterni i KPJ zapravo je bila formula i kodno ime borbe kontrarevolucionarne, parazitske, staljinističke birokratije protiv kontinuiteta tih revolucionarnih proleterskih tradicija, protiv tradicija marksizma i boljševizma-lenjinizma, protiv klasne borbe koju je ta birokratija izdavala i gušila svojom politikom klasne saradnje izražene u formuli „miroljubive koegzistencije“ i „socijalizma u jednoj zasebnoj zemlji“. Te revolucionarne tradicije nisu bile ukorenjene samo u organizacionom aparatu KPJ, nego i u njenom najširem članstvu i u balkanskim radničkim masama i ni najkrvavije Staljinove i Titove birokratske čistke ih nikada nisu u potpunosti iskorenile. Zahvaljujući upravo vitalnosti tih potiskivanih i istrebljivanih tradicija, mobilisane radničke mase i članstvo KPJ su u izuzetnim istorijskim okolnostima Drugog svetskog rata mogli prinuditi svoje birokratizovano vođstvo da raskine sa buržoaskom državom i da stane na čelo NOB-a i jugoslovenske socijalističke revolucije i osvoji vlast u njima.
Pjer Burdje

Javno mnjenje ne postoji

Teorija i Istorija
Hteo bih pre svega da kažem: nemam nameru da na mehanički i površan način optužim ispitivanje mnenja. Ako i nema sumnje da ispitivanje mnenja nisu ono za šta bi hteli da ih proglase, ona nisu ni ono do obično tvrde njihovi navodni demistifikatori.
Mišel Fuko

Manifest Grupe za informisanje o zatvorima (1971)

Teorija i Istorija
Niko od nas nije siguran da će izbeći zatvor. Danas manje nego ikad. Policijska kontrola nad svakodnevnim životom se pojačava: na gradskim ulicama i putevima; nad strancima i mladim ljudima; ponovo je prekršaj izneti mišljenje; mere borbe protiv droge se povećavaju proizvoljno. Nalazimo se pod „stalnim nadzorom“...
Rusija: Iluzija složnosti – realnost sukoba

Putinizam nije rešenje

Aktuelno
Razumevanje strukture i evolucije ruskog kapitalizma je neophodno u cilju da se razume šta se zaista dešava. Postojeći politički poredak u Rusiji nije nastao iz ničega, niti je on direktan nastavak sovjetske prošlosti kao što tvrde neki kritičari aktuelnog režima.
Iz „Tri beleške o teoriji diskursa“ uz teorijsku napomenu Darka Draškovića

Beleška o psihoanalizi

Luj Altiser
Analitičku teoriju, u njenom savremenom stanju, možemo okarakterisati rekavši da ona, izuzev nekoliko pokušaja o kojima će biti reči, u najvećem broju slučajeva ima oblik jedne regionalne teorije kojoj nedostaje opšta teorija, iako je ona u načelu njena realizacija.
L. Altiser o državi

Pitanja R. Rosande Altiseru i njegov odgovor

Luj Altiser
Pitanja koja mi postavljaš izražavaš u takvom obliku, i, pre svega, takvom terminologijom koja sadrži čitav niz pretpostavki o Marxovoj teoriji i državi i o „societa civile“, o politici, o odumiranju države itd. Da bih korektno prišao pitanjima koje postavljaš, neophodno je, svakako, da se prvo izjasnim o tim pretpostavkama; jer, s marksističkog stanovišta, one nisu same po sebi razumljive.
Nikos Pulancas

Društvene klase i njihova proširena reprodukcija

Teorija i Istorija
Kazati, na primer, da u ekonomskim odnosima postoji radnička klasa, nužno podrazumeva da ta klasa zauzima specifično mesto u ideološkim i političkim odnosima, čak i ako ona – u određenim zemljama i određenim istorijskim razdobljima – ne mora imati sopstvenu „klasnu svest“ ili autonomnu političku organizaciju. Time se želi reći da se u takvim slučajevima – čak i ako je ona jako zaražena buržoaskom ideologijom – samo ekonomsko postojanje te klase izražava kroz specifičnu materijalnu političko-ideološku praksu koja se probija kroz njen buržoaski „jezik“: to je upravo ono što je Lenjin, doduše samo opisno, označavao kao klasni nagon.