Rečnik marksističkih termina

Nauka

Hartmann Maschinenhalle, 1868

Kada govorimo o nauci i filozofiji Istorijskog materijalizma/marksizma, mi skoro uvek pričamo o nestabilnim pojmovima, o borbi za interpretaciju, o različitim tradicijama mišljenja unutar same intelektualne istorije marksizma. Zašto je to tako, pitate se i vi, a i mi sa vama.

Ponudićemo neke smernice.

Jedna strana ove pojave proističe iz konfliktnog karaktera same marksističke nauke – istorijskog materijalizma. Marks je samo kroz jednu dugu političko-filozofsku, unutrašnju i spoljašnju borbu, uspeo da zauzme proleterske klasne pozicije, polazeći od kojih je mogao zasnovati ovu nauku. Predmet materijalističke analize istorije – zakoni klasne borbe – on nije znao unapred, već mu je intelektualno i političko iskustvo antagonističkog odnosa između sveta vladajućih buržoaskih ideologija i proleterskih klasnih pozicija omogućilo tu „spoznaju“ (a bile su to vanredne okolnosti prve polovine XIX-og veka: iskustvo klasne borbe i revolucija u Francuskoj (1789, 1830) i prve klasne borbe proletarijata), a to je odlučujuća pouka i poruka za sve nas koji želimo da idemo njegovim stopama. „Istina“ koju je Marks otkrio nije imala kao slučajnog protivnika neku „zabludu“ ili „neznanje“, nego organski sistem buržoaske (građanske) ideologije kao odlučujući sastavni deo buržoaske klasne borbe. Zato je marksistička teorija, metod i „istina“ postala opasna i, samim tim, jedan od glavnih ciljeva buržoaske klasne borbe, koja joj poriče svaku validnost. Kao što je Lenjin pisao: „Poznata izreka glasi: kad bi geometriski aksiomi zadirali u interese ljudi, njih bi sigurno pobijali. Prirodno-istorijske teorije, koje zadiru u stare predrasude teologije, izazivale su i sve dosad izazivaju najogorčeniju borbu. Nije čudo što Marksovo učenje, koje neposredno služi prosvećivanju i organizovanju napredne klase savremenog društva, koje ističe zadatke te klase i dokazuje neizbežnu — usled ekonomskog razvitka — zamenu savremenog sistema novim poretkom, nije čudo što je to učenje moralo borbom osvajati svaki svoj korak na životnom putu.“

Druga strana ove pojave je sama kompleksnost marksističkog metoda, onoga što zovemo Istorijski materijalizam. U svom korenu, ona je inspirisana i preplitana raznim uticajima. Lenjin u svom čuvenom citatu navodi francuski socijalizam, nemački klasični idealizam i englesku klasičnu ekonomiju. Taj miks je bio koliko i nužan, toliko i problematičan, jer je sa sobom u ceo projekat uneo razne tendencije sa kojima se marksizam oduvek borio i mora da se bori. Vremenom su se tradicije koje su bile ukrštane, dovođene i odvođene u marksizam samo uvećavale, a brojni teorijski problemi komplikovali. Stoga, i jedino stoga, teorijske rektifikacije su nužan proces jednako kao što su i generalna čišćenja prostora u kome živimo.

Treća napomena – sto pedeset godina posle Marksovog otkrića kontinenta Istorije i utemeljenja jedne nove nauke – nauke Istorijskog materijalizma, jasno je da osnovni koncepti ove nauke nisu stekli fiksnost i nepromenjivost koncepta jednog zatvorenog i završenog naučnog sistema. Delom, ovo je rezultat proširenja na nove oblasti istraživanja, kao nauke koja se aktivno razvijala tokom prošlog veka, ali i kao kao rezultat interne diferencijacije uzrokovane jednom materijalnom podelom unutar marksističke teorije – prelaskom teoretičara marksizma unutar državnih institucija. Na zapadu, dobar deo marksističkih teoretičara radio je pri državnim univerzitetima, unutar studija humanistike. Takođe, u Istočnom bloku bila je slična situacija. Ova konstelacija je koliko doprinela marksizmu, toliko i oduzela i ova situacija je jedna od istorijskih specifičnosti perioda od 1945. naovamo koju treba podrobno istražiti (veza socijalističke teorije sa državnim i proto-državnim institucijama).

Četvrta napomena (u vezi sa trećom) – danas, u epohi „konačnog poraza Marksizma“, „sloma Marksizma“, „post-Marksizma“… napadi dolaze sa više strana. Istina klasnih gledišta Marksovog epohalnog otkriča ne samo da je pod napadom buržoaske ideologije koja joj proče svaku istinitost, već je pre svega ugrožena tamo gde je u jednom momentu prihvaćena sa velikim oduševljenjem i gde je potražila spas – u strukturi akademskih institucija. Akademija, kao institucija odsečena od društvene prakse na koju se marksizam prvenstveno poziva, dovodi do deformacije i devijacije ciljeva klasne borbe i teorijskog diskursa koju ona nameće svojim učesnicima. U ovom državnom aparatu, logično, govorimo o humanističkim strujama u kojima ne dominiraju koncepti koji su bili krucijalni za Marksovo otkriće kontitenta Istorije (način proizvodnje, proizvodni odnosi, proizvodne snage, društvena formacija, klasna borba…), već su to analize roda, otuđenja, ljudskih prava, iskrivljene svesti, ponovna propitivanja pojmova „klase po sebi i za sebe“ (!), – kao i povlačenje iz sfere političke borbe, koja je oduvek bila i najviša sfera klasne borbe. To je  ‘depresivna realnost’ koju se Altiser, skoro sam, osmelio da nazove klasnom borbom u teoriji:

Dakako, budući da navodim Engelsa i Lenjina, DŽ. Luis će sigurno još jedanput reći, da govorim kao „poslednji šampion ortodoksije ugrožene ozbiljnim opasnostima“. OK. Pokušavam braniti tu „ortodoksiju“ što se naziva teorijom Marksa i Lenjina. Ta je ortodoksija od svog nastanka ugrožena „ozbiljnim opasnostima“? Potpuno tako: opasnostima građanske ideologije . . . Dakle na tom marksističkom teorijskom temelju, „ortodoksnom“, jer je u skladu sa teorijom Marksa i Lenjina, želim da se objasnim i s DŽ. Luisom i sa svojim greškama. Na temelju nužnosti klasne borbe u teoriji što su je proklamovali Engels i Lenjin – i na temelju određenja filozofije što ga predlažem danas (juna 1972): filozofija je, u poslednjoj instanci, klasna borba u teoriji.

Peta napomena tiče se reči. Za marksiste, reči imaju dvostruku funkciju. U naučnoj i filozofskoj praksi, reči (koncepti i kategorije) predstavljaju „instrumente“ znanja. Na terenu političke i filozofske borbe reči su ujedno i „oružja, eksplozivi, umirivači i otrovi“. Rečima Altisera: „Povremeno, cela klasna borba može da se sumira kroz borbu jedne reči protiv druge. Neke reči se bore između sebe kao neprijatelji. Druge reči su poprište dvomislenosti, ulog u bitnim, ali nerešenim borbama.“

To znači da Marksizam nije sistem ‘popravke’ onoga što nam se u svetu ne dopada, nije drajver za kompjuter ili zakrpa na pantalonama. On je način na koji gledamo na svet, naučni sistem koji u sebe uključuje različite metode materijalističke filozofije/epistemologije, dakle polaženja ne od željenog ishoda, već naprotiv polaženja od date kontradikcije na terenu i njenog preciznog sagledavanja. Pre nego što upita „gde“, nauka prvo pita „kako“, „čime“, a tek onda „zašto“. Pretpostavlja se da je pouzdano znanje osnovni naučni cilj, ali da bi mu ona bila verna, tom cilju dakle, ona mora biti pokretni, a ne statički proces. Nauka sagledava totalitet i ceo odnos protivurečnosti u njemu. U tom smislu i tek tada je rečenica da „društveno biće određuje društvenu svest“ tačna, mi „svest“ i „fenomene svesti“ možemo da sagledamo tek ako ih stavimo na kraj procesa sagledavanja, to je samo jedan od primera naučnog metoda istorijskog materijalizma.

Zato, borba protiv opsade građanske ideologije, borba za jasnu definiciju osnovnih pojmova marksizma predstavlja polaznu tačku svake ideološke borbe danas. Ne možemo se boriti protiv nečega ako ne znamo protiv čega se tačno borimo, niti biti iskreno na strani nečega što ne možemo jasno da definišemo. Slabosti leže u „neznanju“, a „neznanje“ počiva na nedostatku ličnog napora da to „neznanje“ savladamo. Ideološka borba za marksiste, dakle, ima najmanje dvostruku ulogu; prva uloga je borba protiv hegemonije vladajuće ideologije koja je uvek ideologija vladajuće klase, druga uloga je borba protiv ideoloških tendencija unutar samog marksizma koje ometaju dalje razvoje unutar politike i nauke.

U tom nastojanju se TCL odlučio za pravljenje rečnika teorijskih pojmova odnoseći se prema njemu kao prema jednom od koraka teorijske prakse koja je neophodna i neizbežna.  Shodno tome, pošto želimo da odbranimo i reafirmišemo marksizam kao naučnu doktrinu, počnimo od marksističkog razumevanja nauke.

Pod jakim uticajem filozofije nauke Bašlara, Altiser je tvrdio da je marksizam primer nauke koja se rađa iz reza (rezova) prethodnih ideologija (u ovom slučaju humanističkih varijanti hegelijanizma u radovima mladog Marksa). Na liniji sa Lenjinovim insistiranjem da „bez revolucionarne teorije nema ni revolucionarne prakse“, glavna briga Altiserovog ponovnog promišljanja marksizma je stvaranje neideološkog načina mišljenja i prakse. U možda najčuvenijem primeru koji nudi Altiser, ideologija je onda „izraz odnosa ljudi prema njihovom svetu, to jest jedinstvo (nadodređeno) njihovog stvarnog od­nosa i njihovog imaginarnog odnosa“. Zato, ne treba izgubiti iz vida da ideologija nije čisto iskrivljenje stvarnosti, već je ona proizvod objektivne realnosti, odnosno kako Altiser kaže „realnih uslova egzistencije“, ona je nužno iskrivljena jer ona nije objektivna, već subjektivna predstava realnosti. Prema tome, jedini način da se napravi iskorak od ideologije jeste napuštanje „subjekta“ u korist temeljnog promišljanja „objekta“, to jest onoga što konstituiše „objekt“ i mišljenja i prakse. Nova nauka određuje novo polje „objekata“ i tako otvara novi „kontinent“ znanja (Tales u matematici, Galilej u fizici); prateći nauke koje je uslovljavaju, nova filozofija koja je vredna svog imena (Platon nakon Talesa, Dekart nakon Galileja) služi svome postavljanju na sigurnije epistemološke osnove. Određenje i razjašnjenje novog naučnog objekta uključuje epistemološki rez od prethodnih koncepcija. Kao što je Altiser objasnio u serijama članaka pisanih ranih ’60-ih, Marks je ovo uradio sa društvenim poljem određenjem serije novih objekata koji odgovaraju setovima novih pojmova, na primer „način proizvodnje, infrastruktura (proizvodne snage i odnosi proizvodnje), superstruktura (pravno-politička i ideološka), društvene klase, klasna borba i tako dalje“. On, dakle, otvara novi „kontinent“ – kontinent istorije – kao čeoni kamen naučnog istraživanja i uslov političke akcije.

Ukoliko je istorijski materijalizam nova nauka, ono što Altiser formuliše kao filozofiju dijalektičkog materijalizma bi trebalo da služi kao njena opšta epistemologija. Sledeći njegovu lenjinističku inspiraciju i preuzimanjem Bašlarovog mišljenja, Altiser dalje tvrdi da sve nauke ne uključuju samo znanje objekta već i praktičnu intervenciju sredstvima znanja u polje svog objekta. U delu „Frojd i Lakan“ (1964), Altiser predlaže da Frojda treba čitati kao otkrivača novog naučnog „kontinenta“ (i naučne prakse): „Lakanova prva reč, u principu, kaže da je Frojd zasnovao nauku. Novu nauku čiji je novi objekat nesvesno.“ U delu „Tri beleške o teoriji diskursa“ (1966), Altiser predlaže da je u cilju stvaranja opšte epistemologije ili opšte teorije nauke neophodno kombinovati dijalektički materijalizam sa logikom označitelja. Međutim, nakon nekih inicijalnih oklevanja Altiser ipak insistira da u naučnom diskursu ne može biti subjekta i u „Tri beleške o teoriji diskursa“ se on povlači od cilja artikulacije opšte teorije nauke, što jeste nedovršena ideja, a opet jako važna za marksistički metod.

Tokom dvadesetog veka nauka, logično, postaje sve više komercijalizovana, umesto da bude brana interesima kapitala, ona je pre postala grana proizvodnje, proizvodnje naučnog znanja kao robe. Dok je nauka održala visok društveni status tokom epohe moderne, postmodernom je došlo do pada statusa nauke i opšteg skepticizma prema njoj budući da se nauka više posmatrala kao organizovana društvena praksa koja više posreduje društvenim sukobima i odnosima moći, nego što sledi razvoj znanja, a došlo je i do otvorene regresije kroz potpunu sumnju u samu mogućnost znanja. Marksizam je, prirodno, u takvoj atmosferi sve više stradao i počeo da se oslanja na sve manje rizike i praktično prestao da ostvaruje ikakve proboje.

To i jeste primarni zadatak marksizma danas, vratiti metod i pojam naučnog znanja na mesto koje mu pripada, jer bez njega možemo samo da napipavamo u mraku i da se pravimo da stvari koje postoje – ne postoje. Analiza kapitala i načina na koji kapital organizuje naš svet koju je sproveo Marks je jedno od najblistavijih poduhvata ljudskog uma i ako želimo da budemo na tom tragu, moramo da budemo dostojni tih koraka. Marksističko polje naučnih objekata mora da se proširi i napreduje dalje.

Za sve komentare, sugestije i predloge možete nas kontaktirati na mejl adresu info [at] tclinija.net.