Umetnost | TC linija

Umetnost

Stjuart Hol

Beleške o dekonstruisanju „popularnog“

Prvo, ako je tačno da u XX veku ogroman broj ljudi konzumira, pa čak i stvarno uživa u proizvodima naše moderne kulturne industrije, sledi da vrlo značajan broj radnih ljudi mora biti među njima. Sad, ako su forme i odnosi na kojima počiva učešće u toj vrsti komercijalno nuđene „kulture“ čisto manipulativni i ponižavajući, onda ljudi koji je troše i uživaju u njoj moraju biti ili i sami poniženi tim aktivnostima ili inače živeti u trajnom stanju „lažne svesti“. Oni moraju biti „kulturni narkomani“ koji ne uviđaju da je to čime ih hrane osavremenjena forma opijuma za narod. Zbog takvog mišljenja možemo se osećati ispravnim, dostojanstvenim i samozadovoljnim, jer smo žigosali agente masovne manipulacije i obmane - kapitalističku kulturnu industriju, ali ne znam da li takvo stanovište može dugo da opstane kao adekvatan opis kulturnih odnosa, a još manje kao socijalistički pogled na kulturu i prirodu radničke klase. U krajnjem, predstava o narodu kao pasivnoj, neodređenoj snazi je duboko nesocijalistička.
Arhitektura XX veka

Nasleđe moderne

Postmoderno je doba. Stepen slobode delanja arhitekata je povećan, a privid mogućnosti dosezanja novih horizonata neograničen. Postmoderna ideologija, uostalom, zasnovana je na ideji oslobađanja individue. Njen fokus u arhitekturi bio je na rušenju doktrine moderne. Pogođeni su isključivo loši derivati osnovnog učenja. Njen produkt je manje važan od filozofskog polazišta. Opšte posledice su pluralizam različitih životnih stilova i bogatstvo oblika. Na kraju veka dostignuto je „šizofreno stanje“ formalne slobode koja se ogleda u pokušajima da se pobedi kontinuitet, da se uradi dosad neoprobano, da se ode iza horizonta. Možda će neko u budućnosti da se pozabavi uslovljenošću pojave postmoderne arhitekture, filozofije i geografije i jačanja političkog konzervativizma u Evropi. Sloboda nadohvat ruke nije uvek i sloboda sama. Slobodno je ono što je istovremeno i odgovorno prema sebi i prema sredini.