Teorija i Istorija

Pavluško Imširović i Žan-Žak Mari

Borba protiv trockizma u KP Jugoslavije

Staljinistička borba protiv trockizma u Kominterni i KPJ zapravo je bila formula i kodno ime borbe kontrarevolucionarne, parazitske, staljinističke birokratije protiv kontinuiteta tih revolucionarnih proleterskih tradicija, protiv tradicija marksizma i boljševizma-lenjinizma, protiv klasne borbe koju je ta birokratija izdavala i gušila svojom politikom klasne saradnje izražene u formuli „miroljubive koegzistencije“ i „socijalizma u jednoj zasebnoj zemlji“. Te revolucionarne tradicije nisu bile ukorenjene samo u organizacionom aparatu KPJ, nego i u njenom najširem članstvu i u balkanskim radničkim masama i ni najkrvavije Staljinove i Titove birokratske čistke ih nikada nisu u potpunosti iskorenile. Zahvaljujući upravo vitalnosti tih potiskivanih i istrebljivanih tradicija, mobilisane radničke mase i članstvo KPJ su u izuzetnim istorijskim okolnostima Drugog svetskog rata mogli prinuditi svoje birokratizovano vođstvo da raskine sa buržoaskom državom i da stane na čelo NOB-a i jugoslovenske socijalističke revolucije i osvoji vlast u njima.
Pjer Burdje

Javno mnjenje ne postoji

Hteo bih pre svega da kažem: nemam nameru da na mehanički i površan način optužim ispitivanje mnenja. Ako i nema sumnje da ispitivanje mnenja nisu ono za šta bi hteli da ih proglase, ona nisu ni ono do obično tvrde njihovi navodni demistifikatori.
Mišel Fuko

Manifest Grupe za informisanje o zatvorima (1971)

Niko od nas nije siguran da će izbeći zatvor. Danas manje nego ikad. Policijska kontrola nad svakodnevnim životom se pojačava: na gradskim ulicama i putevima; nad strancima i mladim ljudima; ponovo je prekršaj izneti mišljenje; mere borbe protiv droge se povećavaju proizvoljno. Nalazimo se pod „stalnim nadzorom“...
Iz „Tri beleške o teoriji diskursa“ uz teorijsku napomenu Darka Draškovića

Beleška o psihoanalizi

Analitičku teoriju, u njenom savremenom stanju, možemo okarakterisati rekavši da ona, izuzev nekoliko pokušaja o kojima će biti reči, u najvećem broju slučajeva ima oblik jedne regionalne teorije kojoj nedostaje opšta teorija, iako je ona u načelu njena realizacija.
L. Altiser o državi

Pitanja R. Rosande Altiseru i njegov odgovor

Pitanja koja mi postavljaš izražavaš u takvom obliku, i, pre svega, takvom terminologijom koja sadrži čitav niz pretpostavki o Marxovoj teoriji i državi i o „societa civile“, o politici, o odumiranju države itd. Da bih korektno prišao pitanjima koje postavljaš, neophodno je, svakako, da se prvo izjasnim o tim pretpostavkama; jer, s marksističkog stanovišta, one nisu same po sebi razumljive.
Nikos Pulancas

Društvene klase i njihova proširena reprodukcija

Kazati, na primer, da u ekonomskim odnosima postoji radnička klasa, nužno podrazumeva da ta klasa zauzima specifično mesto u ideološkim i političkim odnosima, čak i ako ona – u određenim zemljama i određenim istorijskim razdobljima – ne mora imati sopstvenu „klasnu svest“ ili autonomnu političku organizaciju. Time se želi reći da se u takvim slučajevima – čak i ako je ona jako zaražena buržoaskom ideologijom – samo ekonomsko postojanje te klase izražava kroz specifičnu materijalnu političko-ideološku praksu koja se probija kroz njen buržoaski „jezik“: to je upravo ono što je Lenjin, doduše samo opisno, označavao kao klasni nagon.
Etjen Balibar

Iracionalizam i marksizam

Neprijatelj broj jedan nije iracionalizam (u filozofiji), ma koliko uporno on i dalje postojao. Tu ne smemo ostavljati prostora dvosmislenosti. Priznavanje toga da je iracionalizam tek sekundarni ideološki neprijatelj ne zahteva nikakav marksistički i komunistički kompromis i nije njegovo podcenjivanje. Ono treba dovesti do precizne identifikacije modaliteta borbe protiv iracionalizma. Taj zadatak možemo formulisati na sledeći način: preko sekundarnog neprijatelja (iracionalizma) treba postaviti ciljeve za borbu s pravim neprijateljem (pozitivizmom); borba ne treba biti defenzivna, već ofenzivna i treba uzdrmati same temelje odnosa snaga i naterati ih na ‘promenu‘. Razloge za to izložićemo shematski.
Radživ Ravišankar

Krst i čekić

Marksov ateizam nema uticaj na njegov naučni socijalizam, niti ima suštinski uticaj na socijalističku političku praksu.
Istorijski materijalizam

Nacrt za materijalističku teoriju nacionalizma

Ovaj tekst predstavlja teorijski napor kolektiva TCL u nastojanju da se na pitanja od presudne važnosti u aktulenoj političkoj konjukturi pristupi sa pozicija nauke Istorijskog Materijalizma. Voleli bismo da ovaj tekst barem potakne želju i napore ostalih socijalista da se nacionalnim pitanjem na prostoru eks-Ju bave materijalističkim i naučnim putem, što je moguće dalje od liberalne topike i sistema brze popravke.