Teorija i Istorija

Teorijski antihumanizam

Sukob između filozofskog humanizma i teorijskog antihumanizma se može sumirati u jednoj rečenici - da li nešto prethodi stvaranju 'svesti' ili je 'svest' autonomni fenomen, nešto potpuno karakteristično čoveku i, iz toga, da li je čovek stvoren od strane istorijskih procesa kojih je sudeonik, ili je on 'samostalni autor' takvih procesa, kontrolor i sudija?
Pol M. Svizi

Centar, periferija i kriza sistema

Danas je uobičajeno reći da se kapitalizam nalazi u krizi: to čujemo kako od prijatelja, tako i od neprijatelja sistema. Verujem da se ta teza može braniti, ali pod uslovom da se na odgovarajući način pojasni značenje izraza kriza.
Stjuart Hol

Zaokret udesno

Krajem sedamdesetih, marksistički teoretičar Stjuart Hol pokušavao je teorijski i racionalno da analizira uzlet tačerizma u britanskoj politici. Čini se da nam je sličan poduhvat potreban i u lokalnoj varijanti „vučićizma“, ali da, po običaju, nema ko da ga izvede. Članak koji prenosimo je, inače, jedan od poslednjih primera konkretne analize konkretne situacije pre pada Berlinskog zida i potpunog uništenja socijalističkog projekta od II sv.r. naovamo.
Alen Badju

O ratu protiv Srbije: Ko koga napada danas u svetu?

Rat u Srbiji je bio test moći. Poslužio je kako za konfiguraciju trenutnih moći, tako i za nametanje (kao ranije Homeiniju i Sadamu) apsolutne volje trenutnih imperijalista u sprečavanju nastanka novih regionalnih sila, nešto što je od nastanka vremena impliciralo mogućnost ili realnost rata. Intervencija u Srbiji pokazala je, osim u udaljenim uglovima zemlje gde ljudi mogu ubijati jedni druge bez „moralnosti“ koja se mora aktivirati, da imperijalističke sile vođene od SAD-a i organizovane od NATO-a sa UN-om kao prezrenom podrškom, upravljaju mopolom nad ratom u sledećoj formi: nećemo dozvoliti nikome da pobedi u ratu.
Elen Mejksins Vud

Kosovo i Novi Imperijalizam

Sve ovo se dešava u vreme kada reči kao „imperijalizam“ počinju da budu sklanjane po strani od strane levice, ili se izgovaraju sa nekom malom sramotom, kao da je ta reč izašla iz mode sa još jednom nepopularnom frazom, a to je „klasna borba“. No, mi sada nemamo na raspolaganju drugi „diskurs“ koji adekvatno može da obuhvati šta se upravo događa na Balkanu.

Filozofija

Distinktivna karakteristika francuske XX-vekovne filozofije nauke, u kojoj su glavne figure bile Gaston Bachelard (Bašlar), Georges Canguilhem (Kangi) i Jean Cavailles (Kavalj), je posmatranje filozofije ne kao prakse koja je eksterna naukama, koja dobija rezultate metafizičkim ili spekulativnim putem, već kao imanentne prakse sadržane u samoj nauci.
Članak iz lista La Nouvelle Critique i napomena L. Altisera uz engleski prevod u časopisu New Left Review

Frojd i Lakan

Recimo bez okolišanja: ko danas hoće da razume Freudovo revolucionarno otkriće, i to ne samo da prizna njegovo postojanje nego i da pojmi njegov smisao, treba po cenu velikih kritičkih i teorijskih napora da se probije kroz ogromni prostor ideoloških predrasuda koji nas razdvaja od Freuda. Jer, ne samo da je Freudovo otkriće, kao što ćemo videti, bilo svedeno na discipline koje su mu suštinski strane (biologija, psihologija, sociologija, filozofija), ne samo da su brojni psihoanalitičari (osobito oni američke škole) bili saučesnici toga revizionizma, nego je, štaviše, i sam ovaj revizinizam objektivno poslužio nečuvenoj ideološkoj eksploataciji čiji je objekat i žrtva bila psihoanaliza.
Stjuart Hol

Beleške o dekonstruisanju „popularnog“

Prvo, ako je tačno da u XX veku ogroman broj ljudi konzumira, pa čak i stvarno uživa u proizvodima naše moderne kulturne industrije, sledi da vrlo značajan broj radnih ljudi mora biti među njima. Sad, ako su forme i odnosi na kojima počiva učešće u toj vrsti komercijalno nuđene „kulture“ čisto manipulativni i ponižavajući, onda ljudi koji je troše i uživaju u njoj moraju biti ili i sami poniženi tim aktivnostima ili inače živeti u trajnom stanju „lažne svesti“. Oni moraju biti „kulturni narkomani“ koji ne uviđaju da je to čime ih hrane osavremenjena forma opijuma za narod. Zbog takvog mišljenja možemo se osećati ispravnim, dostojanstvenim i samozadovoljnim, jer smo žigosali agente masovne manipulacije i obmane - kapitalističku kulturnu industriju, ali ne znam da li takvo stanovište može dugo da opstane kao adekvatan opis kulturnih odnosa, a još manje kao socijalistički pogled na kulturu i prirodu radničke klase. U krajnjem, predstava o narodu kao pasivnoj, neodređenoj snazi je duboko nesocijalistička.

Nauka

Kada govorimo o nauci i filozofiji Istorijskog materijalizma/marksizma, mi skoro uvek govorimo o nestabilnim pojmovima, o borbi za interpretaciju, o različitim tradicijama mišljenja unutar same intelektualne istorije marksizma. Zašto je to tako, pitate se i vi, a i mi sa vama.
Dominik Lekur

Od Bašlara do Istorijskog materijalizma

Naslov ovog članka izazvaće odmah protivljenje: Gaston Bašlar nije bio marksista, čak ni materijalista. Navodiće mi, primera radi, onu stranicu iz Primenjenog racionalizma (Rationalisme applique) na kojoj je materijalizam prikazan kao „plitka”, „apstraktna’’ i „gruba” filozofija; podsećaće me da je bašlarovska epistemologija, ma koliko bila „diskurzivna”, otvoreno smatrana idealističkom; na kraju će mi napomenuti da je najočiglednija tačka pomirenja tog prividno protivurečnog dela — epistemološkog i „poetskog” upravo izvesna dinamistička, u osnovi veoma „psihologistička” koncepcija misli. Zavisno od toga kome polju u filozofiji pripadaju, kritičari će mi, dakle, postaviti dve simetrične i suprotne vrste prigovora. Jedni će reći: ,,Vi hoćete da Marksovu filozofiju, 'dijalektički materijalizam', svedete na neku prepravljenu bašlarovsku epistemologiju: Vi izneveravate Marksa!” Drugi će reći: „Vaš Bašlar nije naš Bašlar; Vi hoćete da prisvojite Bašlara za svoje svrhe: Vi izneveravate Bašlara!”