Teorija i Istorija | TC linija - Part 2

Teorija i Istorija

Možemo li se osloboditi balasta prošlosti? – Prvi deo

U krevetu sa titoizmom

Post-jugoslovenska levica, nažalost, ima svoju ozbiljnu trans-decenijsku ljubavnu aferu sa sistemom koji je instalirao Savez Komunista Jugoslavije, a koju je ostatak kritičke marksističke teorije poznavao pod oznakom „titoizam“. Suština ovog flerta je zapravo poprilično bizarna, kao očijukanje sa lešom nasilnika sa kojim smo bili u braku i bilo nam je malo lošije nego očekivano, ali opet dosta bolje nego sa potonjim nasilnicima. Ovaj turobni flert, kao i dosta toga, samo još jedan je u seriji aktova nemoći da sudeonici ovog doba intervenišu u i/ili prihvate sadašnji istorijski momenat, pa navrat-nanos izmeštaju sadašnje borbe u vreme kada je to obavljao Sekretarijat državne bezbednosti dok su građani mirno spavali i ujutru se samo spremali za posao itd. Titoizam, ipak, imamo kritikovati za svašta, budući da riba smrdi od glave. Pitanje od milion dolara, naravno, jeste ovo: „ako je ljudima bilo tako dobro u tom i takvom socijalizmu, kako je moguće da ga niko nije branio, već naprotiv - ratovalo se protiv njega?“
Odlomak iz knjige „O diktaturi proleterijata“

Tri Lenjinove teorijske teze o diktaturi proleterijata

Predmet Lenjinove analize i njegovih teza bile su protivrečnosti diktature proletarijata koje su se počele ispoljavati u Rusiji. Ako to smetnemo s uma, neminovno upadamo u dogmatizam i formalizam: lenjinizam postaje dovršena teorija, zatvoren sistem — upravo ono što su od njega dugo vremena stvarale komunističke partije. Međutim, ako se — nasuprot tome — zadovoljimo površnim posmatranjem tih protivrečnosti i njihovih istorijskih uslova, ako prihvatimo štetan i pogrešan stav po kome se valja „opredeliti'' ili za teorijski ili za istorijski pogled, za stvaran život ili za praksu — ako u Lenjinovim tezama vidimo običan odraz stalno promenljivih okolnosti (taj odraz je sve neinteresantniji što se vremenski i prostorno od njega udaljujemo) — onda stvarni uzroci tih istorijskih protivrečnosti postaju nerazumljivi, te sa njima ne možemo uspostaviti nikakvu vezu. U tom slučaju ulazimo u područje subjektivnog maštanja.
Alesandro Stareinpijedi

Beleška o filozofiji i kapitalizmu

TCL kao pre svega teorijski sajt nastavlja svoju borbu za doprinos daljoj proizvodnji teorijski obrazovanih kadrova, jer samo teorijski svestan kadar je dobar kadar (setimo se Lenjinovih reči koje je neumorno ponavljao: bez revolucionarne teorije nema ni revolcionarnog pokreta). U ovom tekstu autor se bavi procesima koji zadnjih nekoliko decenija maltene izjedaju iznutra nešto što zbirno nazivamo 'levičarskom akademijom' i od radikalne teorije mic po mic stvaraju robu na intelektualnim tezgama savremenog kapitalizma. Recimo ne pomodarstvu, a recimo da radnim navikama i strpljivom izučavanju. Počinje uskoro nova školska godina.
Mao Ce Tung

Protiv obožavanja knjiga

Ovo je stari članak napisan u doba borbe protiv dogmatizma u redovima Crvene armije. U to vreme nismo koristili termin Chiao-t’iao-chu-i (dogmatizam) već Pen-pen-Chu-I (obožavanje knjiga). Tekst je napisan otprilike u proleće 1930.
Vera Vratuša Žunjić

Restauracija kapitalizma u Srbiji 1989-1999. godine

Glavni ideolozi strategije dovršavanja formalnopravne restauracije kapitalističkih odnosa su kao u svim klasnim društvima pripadnici onog (obično većeg) dela visokoobrazovane sitne buržoazije, poreklom iz svih slojeva osnovnih društvenih klasa ali pre svega iz starih i novih vladajućih klasa, koji su se opredelili da svoju robu sa nadprosečno dobrom prođom na tržištu rada – visokoobrazovanu radnu snagu, stave u službu restitucije i očuvanja robno-novčanih kapitalističkih odnosa.
Alex Demirovic

Zašto bi (ponovo) trebalo čitati Altisera?

Misli drugačije, govori drugačije“ – ovo je bio princip Luja Altisera pri razmatranju fundamentalnih pitanja filozofije, politike, istorije kapitalizma i savremene klasne borbe. Kao što su Peter Schöttler i Frieder Otto Wolf pisali 1985., on je „bio jedan od najznačajnijih teoretičara u ponovnom oživljavanju Marksizma i jedan od najvećih pokretača posleratne francuske filozofije… kao samo nekoliko marksističkih teoretičara posle Gramšija, Altiser je uveo nova pitanja, probleme i teze u marksističke debate na internacionalnom nivou.“
Neka razmišljanja o različitim prilazima proučavanju vlasti u društvu

Šta vladajuća klasa čini kad vlada?

Koje je mesto vlasti u društvu? Kakav je odnos između klase i vlasti? Kao što se može očekivati, odgovori se razlikuju, budući da klasa i vlast imaju očigledan značaj pri ocenjivanju datog društva.
Mladen Kozomara

Kriza opštih mesta – moderna i postmoderna

Postmodernisti, kao što vidimo, ne moraju da poriču postojanje suprotnosti i sukoba. Štaviše, oni do estetizacije, do neke vrste zluradog autodestruktivnog saučesništva egzaltiraju disensus nasuprot consensusu, egzaltiraju opštu sukobljenost, opštu razdrtost i pocepanost, neizlečivo rasulo i rasutost, dekodiranost, hiperprodukciju razlika koje se — makar paradoksalno vodile u rastuću nivelaciju, „represivnu toleranciju“, i u krajnoj liniji u opštu indiferenciju — nikako ne mogu totalizovati u sistem. Iz postmodernističke perspektive, velika prosvetiteljska ambicija Moderne, srž dijalektike Moderne, ambicija da se uspostavi sistem slobode, ispostavlja se kao totalitarna himera. Emfaza razlika, sukoba i suprotnosti treba da blokira svaku (jedinstvenu, totalizujuću, sistematsku) artikulaciju logike protivrečnosti, svaku dijalektizaciju zbiljo-razumevanja-prakse.

Društvena formacija

U nauci istorijskog materijalizma društvena formacija je centralni koncept koji opisuje strukture i razvoj ljudskih „društava“. On služi da objasni zašto i kako se društva menjaju i transformišu sama sebe spajanjem društvene strukture i njene istoričnosti, ili drugim rečima njene unutrašnje dinamike promene. Ipak Marks i Engels nisu sistematski razvili koncept društvene formacije, niti kao fundamentalni istorijski koncept, niti kao društveni model. Razne definicije se mogu naći u njihovim radovima koje pobuđuju protivrečne interpretacije u zapadnom marksizmu i marksizmu-lenjinizmu.

Teorijski antihumanizam

Sukob između filozofskog humanizma i teorijskog antihumanizma se može sumirati u jednoj rečenici - da li nešto prethodi stvaranju 'svesti' ili je 'svest' autonomni fenomen, nešto potpuno karakteristično čoveku i, iz toga, da li je čovek stvoren od strane istorijskih procesa kojih je sudeonik, ili je on 'samostalni autor' takvih procesa, kontrolor i sudija?