Luj Altiser

Alex Demirovic

Zašto bi (ponovo) trebalo čitati Altisera?

Misli drugačije, govori drugačije“ – ovo je bio princip Luja Altisera pri razmatranju fundamentalnih pitanja filozofije, politike, istorije kapitalizma i savremene klasne borbe. Kao što su Peter Schöttler i Frieder Otto Wolf pisali 1985., on je „bio jedan od najznačajnijih teoretičara u ponovnom oživljavanju Marksizma i jedan od najvećih pokretača posleratne francuske filozofije… kao samo nekoliko marksističkih teoretičara posle Gramšija, Altiser je uveo nova pitanja, probleme i teze u marksističke debate na internacionalnom nivou.“
Članak iz lista La Nouvelle Critique i napomena L. Altisera uz engleski prevod u časopisu New Left Review

Frojd i Lakan

Recimo bez okolišanja: ko danas hoće da razume Freudovo revolucionarno otkriće, i to ne samo da prizna njegovo postojanje nego i da pojmi njegov smisao, treba po cenu velikih kritičkih i teorijskih napora da se probije kroz ogromni prostor ideoloških predrasuda koji nas razdvaja od Freuda. Jer, ne samo da je Freudovo otkriće, kao što ćemo videti, bilo svedeno na discipline koje su mu suštinski strane (biologija, psihologija, sociologija, filozofija), ne samo da su brojni psihoanalitičari (osobito oni američke škole) bili saučesnici toga revizionizma, nego je, štaviše, i sam ovaj revizinizam objektivno poslužio nečuvenoj ideološkoj eksploataciji čiji je objekat i žrtva bila psihoanaliza.
Iz „Tri beleške o teoriji diskursa“ uz teorijsku napomenu Darka Draškovića

Beleška o psihoanalizi

Analitičku teoriju, u njenom savremenom stanju, možemo okarakterisati rekavši da ona, izuzev nekoliko pokušaja o kojima će biti reči, u najvećem broju slučajeva ima oblik jedne regionalne teorije kojoj nedostaje opšta teorija, iako je ona u načelu njena realizacija.
L. Altiser o državi

Pitanja R. Rosande Altiseru i njegov odgovor

Pitanja koja mi postavljaš izražavaš u takvom obliku, i, pre svega, takvom terminologijom koja sadrži čitav niz pretpostavki o Marxovoj teoriji i državi i o „societa civile“, o politici, o odumiranju države itd. Da bih korektno prišao pitanjima koje postavljaš, neophodno je, svakako, da se prvo izjasnim o tim pretpostavkama; jer, s marksističkog stanovišta, one nisu same po sebi razumljive.
Polemika L. Altisera i Dž. Luisa

Odgovor Džonu Luisu

Ispred svih nepomičnih članova porodice i njihove ćutljive sabraće, naveo se Doktor Luis nad „Altiserov slučaj“. Dugo. I izreče svoju dijagnozu: bolesnik je bolestan od akutnog „dogmatizma“ – srednjovekovna „podvrsta“. Za mene je to čast, no to je takođe prilika da dam objašnjenja, s dvanaestogodišnje distance.
Partizanstvo u teoriji

Lenjin i filozofija

Seriju tekstova Luja Altisera otvaramo jednim od njegovih naznačajnijih dela “preloma“, esejem Lenjin i filozofija. Naše interesovanje za teorijski opus Altisera inspirisano je idejom partizanstva u teoriji, ne samo pukom zainteresovanošću za teoriju u užem smislu, već iz interesa i strasti koju osećamo prema politici u užem smislu i za politiku u teoriji, prema klasnoj borbi u teoriji.
Naše viđenje i zadaci

TCL i Altiser

Verujemo da u istoriji moderne svetske marksističke teorije (dakle i pokreta) postoji zabrana o promišljanju teorije koja je na snazi nekih 80-ak godina. Ovi stavovi su u tesnoj vezi sa onim što mislimo da smo usvojili od Altisera i Žižeka (prvenstveno), a zatim i od nekih drugih teoretičara, kao što bi bili Elen Mejksins Vud ili Peri Anderson.
Bez garancije do uspeha

Putokazi politike: istorijsko nasleđe Luja Altisera

Sudbina opusa Luja Altisera danas je poprilično unikatna. Iznenadno spasena od propasti izdavanjem njegove autobiografije 'Budućnost traje zauvek' 1992., od tada je dopunjena sa nekoliko nastavaka neobjavljenih tekstova, kao i sa republikacijom tekstova koji su dugo bili van štampe.