Teorija i Istorija

Dimitrije Tucović o Nacionalnom pitanju

Patriotizam i socijalizam – Drugi deo

U fazi kada izgleda da je patriotizam put ka socijalizmu, a ne obrnuto, kao i kada se istorija začetka socijalističke ideje u Srbiji slabo ili uopšte ne izučava, prenosimo tekst koji prati razvoj ideja naših socijalističkih mislilaca i političara u istorijskom kontekstu.
Svetozar Marković o Nacionalnom pitanju

Patriotizam i socijalizam – Prvi deo

U fazi kada izgleda da je patriotizam put ka socijalizmu, a ne obrnuto, kao i kada se istorija začetka socijalističke ideje u Srbiji slabo ili uopšte ne izučava, prenosimo tekst koji prati razvoj ideja naših socijalističkih mislilaca i političara u istorijskom kontekstu.
Pierre Bourdieu i Terry Eagleton (Prevedeno iz zbornika Slavoja Žižeka „Mapping Ideology“)

Doxa i običan život; Intervju

Daću vam jedan primer: oduvek sam bio šokiran onime što je Marx govorio o Proudhonu; bio je veoma oštar prema njemu. Marx je rekao: „On je glupi francuski sitni buržuj“; kako on piše samo o estetici iz tačke gledišta grčkog estetiste; kako je sa 18 godina znao da piše na grčkom. On se odnosio prema Proudhonu kao slabo edukovanom sitnom buržuju, dok je Marx imao klasično obrazovanje koje je odgovaralo sinu visokog funkcionera Pruske monarhije. Te distinkcije su vrlo važne. Kada tražite klice marksizma, one su tu. One dolaze iz arogancije intelektualca koji poseduje kulturni kapital. Ponašanje i mnoge borbe levičarskih partija su povezane sa time: intelektualci mrze i preziru radnike, ili ih previše obožavaju – što je manir preziranja. Vrlo je važno znati ove stvari; i iz tog razloga je proces samokritike, koji se može praktikovati učenjem intelektualnog, akademskog uma, vitalan – on je, kao što je i bio, neophodan lični uslov za bilo koju vrstu komunikacije o ideologiji.
Odlomak iz knjige „Kasni kapitalizam“ Ernesta Mandela

Struktura svetske kapitalističke privrede

Prenosimo odlomak iz knjige Ernesta Mandela „Kasni kapitalizam“, jer ova analiza predstavlja jedan od retkih pokušaja teoretizacije globalnog razvoja kapitalističkog načina proizvodnje nakon II sv, rata. Rečima Perija Andersona u eseju „Razmatranja o zapadnom marksizmu“, u pitanju je nezaobilazno delo u pokušaju revitalizacije marksističke teorije u dugoj epohi istorijskih poraza radničke klase, epohi koju, na teorijskom planu, karakteriše odustajanje od kritičkih analiza ekonomskih i političkih struktura u korist para-filozofskih i filozofskih tema.
Nikos Pulancas

Ideološki aparati: država, represija + ideologija?

Ako država ima konstitutivnu ulogu u prozvodnim odnosima i u razgraničenju-reprodukciji društvenih klasa, znači da se ona ne ograničava na vršenje organizovane fizičke represije. Država isto tako jma ulogu u organizaciji ideoloških odnosa i vladajuće ideologije. Za sada ću se na tome zaustaviti: pozitivna uloga države ne može se ograničiti na par pojmova: represija + ideologija.
Maršal Berman

Sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim: Marks, Modernizam i Modernizacija

Ukoliko sledimo tu modemistioku viziju „pretvaranja u dim“, naći ćemo je svuda u Marxovim radovima. Ona svuda deluje, poput neke podvodne struje, nasuprot drugim, „čvršćim“ marksističkim vizijama koje su nam tako dobro poznate. Posebno je ona živopisna i upadljiva u Manifestu. Ona, naravno, otvara novi pogled na Manifest kao prototip jednog predstojećeg veka modemističkih manifesta i pokreta.
Panagiotis Sotiris

Ponovno promišljanje narodnog suvereniteta

Tokom poslednjih decenija tradicionalni pojmovi suvereniteta u Evropi dovedeni su u pitanje. Prvo, imamo eroziju suvereniteta pokrenutu procesom evropskih integracija. Drugo, novi talasi migranata i izbeglica koji pristižu u Evropu i antiimigrantska i antiizbeglička politika „Evropske tvrđave“ i „zatvorenih granica“ zajedno sa porastom rasizma i islamofobije, kao ideološka klima ali isto i kao zvanična državna politika, otvaraju debatu glede veze između suvereniteta i etniciteta. Sa jedne strane, svaki pokušaj prema prelomu sa ukorenjenim i ustanovljenim neoliberalizmom EU u cilju pokretanja procesa društvene transformacije i emancipacije nužno treba da uzme oblik povratka narodnog suvereniteta i demokratske kontrole nad krucijalnim aspektima ekonomske i socijalne politike. Sa druge strane, moramo da se nosimo sa udruživanjem suvereniteta sa nacionalizmom, rasizmom i kolonijalizmom, tragično pokazano načinom na koji ekstremna desnica povezuje pitanje suvereniteta sa svojim autoritarnim rasističkim agendama. Kako bih se nosio sa ovim izazovima uzimam kritičku poziciju prema neokantovskim koncepcijama kosmopolitskih prava i neorepublikasnkim odbranama nacionalne države i naroda kao zajedničke istorije i zajedničkih vrednosti. Nasuprot tome predlažem da ponovo promislimo narod u „post-nacionalističkom“ i dekolonijalnom ključu kao nastajuću zajednicu svih ličnosti koje rade, bore se i nadaju na pojedinačnoj teritoriji, kao refleksija nastanka potencijalnog istorijskog bloka.

Ideologija

Dok se najčešće u konvencionalnom smislu pojam ideologije koristi kao „pogled na svet“, u savremenom političkom diskursu se ona koristi za razdvajanje linija političkih partija. Pojam „ideologije“ zauzima ključnu poziciju u istoriji marksističke misli. Pojam je prvi koristio Antoan Destit d' Trejsi 1976., spajajući –logy/logos i –ideo i time je dobio „nauku o idejama“. Međutim, prvi put se, u Marksovom eseju „Nemačka ideologija“, pojam ideologije nalazi kao đule u marksističkom topu.
Gaston Bašlar

Tri nivoa teorijske budnosti

Funkcija nadzora nad samim sobom poprima u naporima naučne kulture složene oblike, veoma pogodne da nam pokaže psihičko delovanje racionalnosti. Ako je pobliže proučavamo, imaćemo ponovni dokaz o specifično sekundarnom karakteru racionalizma. Doista smo se smestili u filozofiju racionalnoga kad shvatimo da shvatamo, kad možemo sigurno prokazati zablude i privide razumevanja. Da bi nadzor nad samim sobom davao neku sigurnost, potrebno je da i on sam bude pod nadzorom. Tada se pojavljuju oblici nadziranja nadzora (surveillance de surveillance), što ćemo, da bismo skratili jezik, označiti eksponencijalnim označavanjem nadzor. Daćemo čak elemente jednog nadziranja nad nadziranjem nadzora — drugim rečima nadzora. O ovom problemu discipline duha čak je lako shvatiti smisao eksponencijalne psihologije i oceniti koliko takva eksponencijalna psihologija može pridoneti sređivanju dinamičkih elemenata eksperimentalnog i teorijskog uverenja. Ulančavanje psiholoških činjenica pokorava se različitim kauzalitetima već prema planu njihove organizacije. Ovo se ulančavanje ne može izložiti u kontinuiranom vremenu života. Objašnjenje ovako različitog ulančavanja ima potrebu za hijerarhijom. Ali ova hijerarhija ne ide bez psihologije beskorisnoga, inertnoga, suvišnoga, nedelatnoga...
Možemo li se osloboditi balasta prošlosti? – Drugi deo

Opasan flert sa titoizmom

Post-jugoslovenska levica, nažalost, ima svoju ozbiljnu trans-decenijsku ljubavnu aferu sa sistemom koji je instalirao Savez Komunista Jugoslavije, a koju je ostatak kritičke marksističke teorije poznavao pod oznakom „titoizam“. Suština ovog flerta je zapravo poprilično bizarna, kao očijukanje sa lešom nasilnika sa kojim smo bili u braku i bilo nam je malo lošije nego očekivano, ali opet dosta bolje nego sa potonjim nasilnicima. Ovaj turobni flert, kao i dosta toga, samo još jedan je u seriji aktova nemoći da sudeonici ovog doba intervenišu u i/ili prihvate sadašnji istorijski momenat, pa navrat-nanos izmeštaju sadašnje borbe u vreme kada je to obavljao Sekretarijat državne bezbednosti dok su građani mirno spavali i ujutru se samo spremali za posao itd. Titoizam, ipak, imamo kritikovati za svašta, budući da riba smrdi od glave. Pitanje od milion dolara, naravno, jeste ovo: „ako je ljudima bilo tako dobro u tom i takvom socijalizmu, kako je moguće da ga niko nije branio, već naprotiv - ratovalo se protiv njega?“